Hipoteze

Postoji više hipoteza o njegovom nastanku koje su, između ostalog, pokušale da objasne: zašto je najveći procenat mase koncentrisan u Suncu, a gotovo sav obrtni moment njegovog sistema u planetama; zbog čega sve planete, osim Venere i Urana, imaju i revoluciju i rotaciju u istom smeru; kako to da su sve ravni revolucije komplanarne; zašto sve putanje imaju ekscentricitet manje od 0,1, osim Merkurove i Plutonove; zbog čega su planete Zemljinog tipa bliže Suncu, a planete Jupiterovog tipa dalje?
Najpoznatije su: hipoteza hladne magline (Kant-Laplasova hipoteza), sudarna (Džinsova) hipoteza i hipoteza vruće magline.

Naime, pre oko 4.6 milijardi godina Sunčev sistem je nastao iz oblaka međuzvezdane prašine i gasa. Oni su jednim delom vodili poreklo od zvezde koja je prethodno eksplodirala u vidu supernove. Sav ovaj materijal je počeo da se zgušnjava zahvaljujući gravitacionoj sili i tako je formirano gusto jezgro u kome je bio okupljen najveći deo celokupne mase, i na taj način je nastalo Sunce. Preostali materijal je obrazovao neku vrstu diska oko ove zvezde. Sudari čestica prašine i malih stena takođe su doveli do njihovog zgušnjavanja oko određenih tačaka, pa su tako stvorene mase koje nazivamo planetama.